Споменик са костурницом у којој почивају српски војници страдали у бици код Куманова 1912. године. Свечано су га осветили митрополит скопски Јосиф, епископ нишки Јован и и епископ рашко-призренски Серафим 31. октобра 1937. године, на 25. годишњицу српске победе. Изграђен је на брду Зебрњак, највишој тачки кумановског бојишта и финансирана је од стране добровољних прилога преживелих бораца из Кумановске битке. Дело је Момира Коруновића (1883-1969) зачетникa савременог српско-византијског стила, који је једини архитектонски оригинални стил који је настао на овим просторима. Грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона. Имао је облик куле-обелиска висине 48,5 метара. Био је то убедљиво највиши споменик не само на територији Краљевине Југославије, већ и читавог Балканског полуострва. Приликом освећења у костурницу су положени посмртни остаци око четири стотине страдалих припадника српске војске који су до тада били чувани у оближњем средњовековном манастиру Светог Ђорђа у Старом Нагоричину. Oбелиск овог споменика минирала је бугарска војска у мају 1942. године. Степен његове очуваности је данас веома лош.
