Утврђење Вилагош
У време турске опсаде Смедерева деспот Ђурађ Бранковић је покушавао да у Угарској сакупи одређену војну помоћ. Угарски краљ Албрехт био је вољан да помогне, па је чак почео да припрема бродове којима би Смедереву послао храну. Имао је подршку и Јанка Хуњадија, али остали његови великаши нису показивали ни мало воље да ратују са Турцима. Управо за то доба везује се повеља коју је у Сегедину 1439. године краљ Албрехт издао и којом деспоту за посебне заслуге поклања град Вилагош (који се први пут помиње још 1326. године) као и 105 села у Зарандској жупанији. Осим што деспота назива „наш верни, искрено љубљени, светли принцип Ђурађ, деспот Рашке и господар Албаније, наш истакнути сарадник при одбрани ове краљевине“, ова повеља и додељени град на много јаснији начин објашњавају Ђурђеве чврсте политичке везе са Угарском.
Утврђење је било у власништву Бранковића до 1448. године када је додељено Хуњади Јанку.
