Сентандреја (Szentendre)

Црква Успењa Пресвете Богородице (Саборна црква/Београдска црква); Преображенска црква (Табачка црква); Црква Светог Арханђела Михаила (Пожаревачка црква); Благовештенска црква (Грчка црква); Црква Светог Петра и Павла (Ђипровачка црква); Црква Светог Николе (Оповачка црква); Црква Свете Тројице (Збешка црква)

Црква Успењa  Пресвете Богородице (Саборна црква/Београдска црква)

Ради се о најмонументалнијој српској цркви у Мађарској. Према предању, Срби су доласком у Сентандреју 1690. године затекли мању камену цркву коју су подигли старији досељеници Срби у 16. веку. Парохијани су на ту стару цркву дозидали, у периоду од 1732. до 1734. године, нови звоник. Средином 18. века, када су почеле да се подижу остале сентандрејске цркве, показало се да ће Саборна црква бити нижа и мања, па су њени парохијани одлучили да подигну нову, велику цркву. Градња је почела 1756, а црква је освећена 1763. године. Иконостас је осликао познати сликар из Новог Сада Василије Остојић (1720-1791). Његов иконостас је 1883. године нестручно „обновио“, односно премазао извесни Гинцел Јанош. Црква је у више наврата била у фазама конзервације и поправке, а једну од највећих обавио је Државни завод за заштиту споменика културе Мађарске.

Преображенска црква (Табачка црква)

Првобитна црква – брвнара подигнута је крајем 17. века. Садашња црква је зидана у периоду од 1741. до 1746. године, док је високи звоник подигнут осамдесетих година 18. века. Богати украс на западној фасади, изведен у камену и малтеру, приближава се укусу на прелазу између барокне и класицистичке декорације. Педесетих година 18. века је осликан иконостас, који је био рад групе иконописаца из Кијева. У време када је настао, био је најрепрезентативнији иконостас у Карловачкој митрополији. Престоне иконе конзервиране су у Галерији Матице Српске 1973. године. Цркву је обновио Државни завод за заштиту споменика културе Мађарске.

Црква Светог Арханђела Михаила (Пожаревачка црква)

На њеном месту је још 1690. године била подигнута црква–брвнара. Садашња црква је зидана 1795, а освећена 1763. године, док је високи звоник завршен 1794. године. Иконостас ниског типа је осликан 1742. године за неку другу цркву али је убрзо пренет у Пожаревачку цркву. Иконе су сликане у позновизантијском – ранобарокном маниру. Престоне иконе и царске двери конзервиране су у Галерији Матице Српске 1973. године. Цркву је после Другог светског рата обновио Државни завод за заштиту споменика културе Мађарске.

Благовештенска црква (Грчка црква)

На месту цркве–брвнаре из 1690. године подигнута је, средином 18. века, садашња црква. Она је завршена и освећена 1752. године. Зидана је по пројекту пештанског неимара Адама Мајрехохера. По складним пропорцијама и богатом украсу од камене пластике на порталима, прозорима и на звонику, Благовештенска црква спада у ред најлепших српских цркава Епархије будимске. Иконостас је у периоду од 1802–1804. године осликао ученик Бечке сликарске академије Михајло Живковић (1776-1825). Цркву је обновио Завод за заштиту споменика културе Мађарске.

Црква Светог Петра и Павла (Ђипровачка црква)

Првобитна црква–брвнара подигнута је крајем 17 века. Садашња велика триконхална црква сазидана је 1753. године и поседује иконостас из средине 18 века који је пре Другог светског рата, када је црква уступљена католичкој црквеној опптини, пренет у Призрен. Цркву је обновио Државни завод за заштиту споменика културе Мађарске.

Црква Светог Николе (Оповачка црква)

На њеном месту се првобитно налазила црква од дрвета и потицала је из 1690. године. Садашња црква је подигнута 1746. године, а звоник 1777. године. Складних је димензија и скромнијег архитектонско–декоративног украса. Уступљена је реформатској црквеној општини 1913. године а њен иконостас је тада пренет у српску цркву у Сантово.

Црква Свете Тројице (Збешка црква)

Подигнута је 1738. године у насељу Збег, које је 1766. године прикључено сентандрејској општини. Ова црква је 1948. године уступљена римокатоличкој црквеној општини а њен иконостас је тада пренет у српску капелу у Печују.