Грабовац (Grábóc)

Манастир Грабовац, власништво Епархије будимске

Манастирску цркву од камена посвећену Светом Петру и Павлу и мањи конак подигли су монаси манастира Драговића из Далмације још 1587. године. Монах Симеон из овог братства био је на хаџилуку и у манастир је донео део моштију Свете Великомученице Варваре (који се чувају у ћивоту испред иконостаса). Црква и конак су срушени у време Ракоцијеве буне 1703. године. Садашња монументална манастирска црква подигнута је 1736. године, највећим делом захваљујући ктиторству Василија Димитријевића, епископа Будимског. До 1761. године био је сазидан и звоник. Црква је обнављана у другој половини 18. и у 19. веку. Иконостас барокно–класицистичке декорације као и иконе осликао је српски мајстор Василије Остојић (1720-1791). Све иконе пресликане су у другој половини 19. века. Богата манастирска библиотека, са већим бројем рукописних књига, манастирска архива, културно–утилитарни предмети примењено уметничке израде као и већи број икона ван богослужбене употребе – пренети су својевремено у Сентандреју. Од трајне влаге били су веома оштећени црквени зидови и иконостас. Конзерваторске радове је својевремено отпочео Државни завод за заштиту споменика културе Мађарске. У међувремену су завршени и конзерваторски радови зидног живописа. Манастир је крајем 20. века претворен у женски.