Манастирску цркву Светог Ђорђа подигао je краљ Милутин (1282—1321) на основи раније цркве из 1071. године, у периоду од 1313. до 1318. године. Она има основу издуженог уписаног крста, пошто је оригинална грађевина била издужена базилика, са пет купола. Приликом градње, стари облик је рађен од тесаног камена и заравњен је на половини данашње висине, после чега је на тој основи подигнута нова црква од опеке и камена. Сада се са олтарске апсиде која је у оригиналу била полукружне основе, уздиже нова петострана апсида. Према неким истраживачима, цркву су радили исти мајстори који су за краља Милутина на старој основи подигли чувену цркву посвећену Богородицу Љевишки. Посебну драж манастирске цркве чине и престоне иконе које су рађене специфичном ал фреско техником директно на малтеру, што је чини јединственом међу српским црквама. Сама црква је покривена каменим плочама и данас је добро очувана, а њен оригинални живопис рађен у тзв. вардарском стилу спада међу најбоље. У југозападном зиду манастирске цркве је, након битке код Велбужда, сахрањен бугарски цар Михајло III Шишман (1322—1330).
