Надгробни споменик Милана Обреновића у лапидаријуму цркве Ставрополис
Милан Обреновић (Брусница око 1770 – Букурешт 1810), командант, војвода и саветник Рудничке нахије. Син Обрена и Вишње Мартиновић. Живећи на очевом имању постао је имућан трговац и уз Николу Милићевића Луњевицу постао је највиђенији у Рудничкој нахији. Свог брата по мајци, Милоша Обреновића, доводи 1803. године из Добриње у Брусницу и укључује у трговачки посао. Активно је учествовао у подизању Првог српског устанка. Био је члан Правитељствујућег совјета. Године 1809. изабран је за посланика при руском главном штабу у Влашкој. Након сукоба са Карађорђем постаје опозиција српском вожду и већ половином децембра 1810. године, изненада, умире у Букурешту. Ту му је 1857. године подигнут споменик који је и данас у добром стању. Педесесетих година 19. века кнез Милош пренео је кости полубрата из румунске престонице на своје имање у Влашкој, тачније у место Херешти. После скоро 150 година, априла месеца 1995. његови земни остаци пренети су у родну Брусницу где су уз највише државне почасти сахрањене у порти цркве светог Николе, у породичној гробници најстаријих Обреновића..
